Multifunkcionalnost poljoprivrede znači obezbeđenje proizvodnje hrane i drugih korisnih outputa, koje nemaju tržišnu cenu (nazivamo ih netržišnim funkcijama) u čijem interesu društvo intervenira subvencijama. Koncept multifunkcionalne poljoprivrede nikad nije doživeo podršku odgovarajuće komisije WTO. USA i Cairns grupa uvek tretiraju ove predloge kao pokušaj postizanja boljih pozicija u pregovorima, a ne kao predlog za preorijentaciju i reformu agrara. Ove zemlje priznaju postojanje pozitivnih eksternalija - netržišnih funkcija, ali ne prihvataju subvencioniranje poljoprivrede s tim obrazloženjem.

Održivi poljoprivredni i ruralni razvoj je lakše deklarirati, nego realizirati, jer ogromne prepreke moraju biti savladane. Na konferenciji u Rio de Žaneiru 1992. godine su koncipirane osnove ekonomskog razvoja uz čuvanje okoline i etiku čuvanja prirodne sredine a u cilju rešavanja problema koje se javljaju globalizacijom.

Nakon toga izrađen je sporazum u okvirima WTO, sa ciljevima otklanjanja prepreka ekonomskoa razvoja, slobodne cirkulacije kapitala, iskorišćavanja prirodnih resursa i prevazilaženja oponirajućih stavova zelenih pokreta.

Dokumenti EU determiniraju poljoprivredu kao multifunkcionalnu, koja teži održivom razvoju u obezbedenju hrane i drugih "netržišnih funkcija", kao što su razvoj ruralnog područja, životni standard stanovništva i zaštita čovekove okoline. Prema tome interesi vezani za razvoj poljoprivrede u svetu su veoma različiti i to je od uticaja na tok međunarodnih pregovora i na sporazume o prometu hrane.

DEFINICIJA I FUNKCIJE MULTIFUNKCIONALNOSTI

Umesto akademske diskusije poboljšanja definicije, za potrebe ovog rada prihvatamo sledeću definiciju: „Multifunkcionalnost poljoprivrede znači obezbeđenje proizvodnje hrane i drugih korisnih outputa, koje nemaju tržišnu cenu (nazivamo ih netržišnim funkcijama) u čijem interesu društvo intervenira subvencijama". U smislu prethodne definicije poljoprivreda se može zvati multifunkcionalnom ako pored proizvodnje hrane obezbeđuje i druge koristi, kao što su: sigurnost hrane za stanovništvo, odgovarajući ruralni uslovi života, zaštita okoline.

1. Sigurnost obezbedenja hrane definisan po FAO znači stalnu raspoloživost hrane za sve stanovnike za obezbeđenje aktivnog i zdravog načina života. Sigurnost sistema za obezbedenje hrane mora da se karakteriše:

- Dovoljnim kapacitetima za proizvodnju, lagerovanje i import hrane.

- Autonomijom u odbrani od naglih promena tržišta i političke ucene hranom.

- Otpornošću na sezonske, ciklične, i druge varijacije u raspoloživosti hranom.

- Održivošću, to jest zaštićenošću ekološkog sistema i mogućnošću unapredenja. - Jednakošću u dostupnosti hrani za sve socijalne grupe.

2. Pogodnost ruralnog prostora za život je nacionalni cilj u skoro svakoj zemlji. Zbog toga mnoge zemlje intenziviraju napore da obezbede pogodnost ruralnog prostora za život u čemu poljoprivreda igra veoma značajnu ako ne i glavnu ulogu.

3. Zaštita okoline je povezan sa činjenicom da poljoprivreda koristi prirodne resurse: u strogoj je vezi sa zemljištem, vodnim resursima i živom sredinom. Poljoprivreda može imati pozitivne i negativne uticaje na okolinu. Navedene funkcije nemaju tržišnu cenu. Predstavljaju „netržišne funkcije" poljopr, vrede tj. pozitivne eksternalije koje predstavljaju javno dobro. Pored pozitivnih postoje i negativne eksternalije u poljoprivredi kao što su: zagađivanje vazduha i vode, erozija zemljišta i gubitak biodiverziteta. Uticaji negativnih eksternalija mogu se rešavati preko nacionalnih mera i nemaju multilateralni uticaj. Sa pozitivnim eksternalijama nije isti slučaj. EU opravdava subvencije priznavanjem pozitivnih eksternalija. To prouzrokuje probleme u pregovorima na nivou WTO zbog tržišnih distorzija koje subvencije prouzrokuju. Problemi zbog subvencija se javljaju i između razvijenog i manje razvijenog dela Evrope.

TIPOVI POLJOPRIVREDE U SVETU

U razmatranjima svetske poljoprivrede i ishrane stanovništva se razlikuju tri tipa poljoprivrede: monofunkcionalna, profitno orijentirana i multifunkcionalna. Monofunkcionalna poljoprivreda je raširena u ekonomski manje razvijenim delovima sveta, sa slabim uslovima proizvodnje, nedovoljnom infrastrukturom i visokom gustinom stanovništva. Takva poljoprivreda bi imala jedini zadatak, da obezbedi hranu za stanovništvo po svaku cenu.

Profitno orijentirana poljoprivreda je raširena u zemljama sa povoljnim uslovima proizvodnje odredenih proizvoda za svetsko tržište na bazi kriterijuma ekonomije veličine i visoke efikasnosti a sa ciljem zadržavanja odredenog tržišnog segmenta.

Multifunkcionaina poljoprivreda je karaktersitična za Evropu. Pored primarne funkcije obezbeđenja hrane obezbeđuje i ranije spomenute „netržišne funkcije."

Monofunkcionalna poljoprivreda je karakteristična za manje razvijene zemlje Azije i Afrike. Bez da se pokazatelji posebno komentarišu ističemo da bi se mogli podaci Indonezije, Malezije, Filipina i Južne Afrike - inače članica Cairns grupe (osnovane 1986, od strane eksportera oko jedne trećine svetskog eksporta poljoprivrednih proizvoda: Argentine, Australije, Bolivije, Brazila, Kanade, Čile, Kolumbije, Kostarike, Fiji, Guatemale, Indonezije, Malezije, Novog Zealanda, Paragvaja, Filipina, Južne Afrike, Tajlanda i Urugvaja) izdvojiti i dodati grupi zemalja sa profitno orijentiranom poljoprivredom . To bi još rustičnije pokazao probleme ovih kontinenata. Severna, Južna Amerika i Australija sa profitno orijentiranom poljoprivredom imaju pozitivan odnos eksporta i importa hrane.

Multifunkcionalna poljoprivreda Evrope se karakteriše najnižim učešćem poljoprivrednog stanovništva, relativno povoljnim odnosom zemljišnih površina u odnosu na broj stanovnika. Odnos eksporta i importa je negativan, ali to ne predstavlja ozbiljan problem u razvijenom delu Evrope, jer se odnosi na zadovoljenje tražnje specijalnih proizvoda iz drugih kraljeva sveta, zasnovane na kupovnoj moći stanovništva. Ishrana stanovništva izražena kalorijama po stanovniku i proteinima je povoljnija od zemalja sa drugim tipom poljoprivrede. Niski indeks rasta, odnosno pad poljoprivredne proizvoclnje je rezultat stagnacije poljoprivrede u razvijenim zemljama i značajnog pada u bivšim socijalističkim zemljama. Odstupanja, međutim nisu značajna samo na svetskom nivou, nego i unutar Evrope. Ono što je bitno, da su razlike ogromne i unutar Evrope. Upravo zbog toga je teško kako u svetskim, tako i u Evropskirn razmerama pronaći zajednički imenitelj agrarne politike i regulative za međunarodni promet hranom.

Verovatno nije na odmet posebno istaći položaj Srbije i Crne Gore u odnosu na Evropu koji nije posebno povoljan, kao što se to vrlo često ističe. Takvo stanje je verovatno posledica tranzicionog pada, koja je usledila od kraja osamdesetih godina prošloga veka.

Treba i to istaći da u većem delu Evrope je prisutan problem ekonomije veličine gazdinstava, što se postepeno rešava u procesu koncentracije. U Srednjoj i Istočnoj Evropi, pa tako i u Srbiji je prisutan problem dvojne strukture gazdinstava u pogledu veličine. S jedne strane postoje gazdinstva većih kapaciteta usmerenih na robnu proizvodnju a sa druge strane još uvek postoje inokosna seljaćka gazdinstva, koje se bore za zadovoljenje osnovnih potreba porodice i u svojoj suštini predstavljaju socijalni problem. U zemljama sa dvojnom strukturom uvek postoji opasnost da se oskudna sredstva za finansiranje poljoprivrede potroše za rešavanje socijalnih problema umesto za unapredenje proizvodnje hrane, koja zadovoljava one kriterije kvaliteta i bezbednosti, koje danas predstavljaju osnovne zahteve na tržištu. S obzirom na nivo razvijenosti ovih zemalja ovakvo korišćenje sredstava predstavlja problem. Inače, usmerenost sredatava za finansiranje poljoprivrede se menja i u EU, u korist ruralnog razvoja što je u skladu sa njihovom razvijenošću i aktuelnom problematikom.

MULTIFUNKCIONALNOST I PREGOVORI U OKVIRU WTO

Ne samo EU, nego i ostali "prijatelji multifunkcionalne poljoprivrede" (Japan, Švajcarska, Norveška) su prepoznali da poljoprivreda ima pored proizvodnje hrane i niz drugih netržišnih, ali za stanovništvo veoma važne funkcije, koje bi trebalo uvažiti.

Međutim, koncept multifunkcionalne poljoprivrede nikad nije doživeo podršku odgovarajuće komisije WTO. USA i Cairns grupa uvek tretiraju ove predloge kao pokušaj postizanja boljih pozicija u pregovorima a ne kao predlog za preorijentaciju i reformu agrara. Ove zemlje priznaju postojanje pozitivnih eksternalija - netržišnih funkcija, ali ne prihvataju subvencioniranje poljoprivrede s tim obrazloženjem.

ZAKLJUČAK

Prisutne su ogromne razlike u razvijenosti i usmerenosti poljoprivrede pojedinih zemalja kako u svetu, tako i unutar Evrope, što otežava realizaciju stabilnih odnosa u prometu hrane i sigurnosti ishrane. Multifunkcionalna poljoprivreda i težnja za priznavanjem pozitivnih eksternalija je karakteristična za Evropu, međutim i ovaj kontinent se bori sa problemima ogromnih razlika između pojedinih regiona i zemalja u pogledu proizvodnje hrane.

Prof. dr Sandor Somogyi
VE Georgikon Fakultet poljoprivrednih nauka, Keszthely, Hungary
EKO-KONFERENCIJA 2004
EKOLOŠKI POKRET GRADA NOVOG SADA