U EU ima oko 5.7 miliona hektara sertifikovanog zemljišta za organsku proizvodnju, što predstavlja oko 3.6% poljoprivrednog prostora. Italija ima najviše zemljišta pod organskom proizvodnjomi. Najveću organsku proizvodnju ima Danska (5%) a nju prate Švedska (3%) i Nemačka (2.6%).
Austrija ima najveći udeo organski sertifikovanog zemljišta. Ove proizvode najviše koriste Nemci - 30% od ukupne potrošnje.

Zabrinutost za zdravstvenu bezbednost hrane, raširenost masove, intenzivne poljoprivredne proizvodnje i briga za zaštitu čovekove okuline uzroci su uspona organske proizvodnje u poslednjih 10-tak godina. U '80-tim godinama prošloga veka, organski proizvodi su počeli stidljivo da se pojavljuju na rafovima specijalizovanih prodavnica u vrlo skromnom obimu. U današnje vreme, supermarketi u EU imaju čitava odeljenja sa organskim proizvodima. Razlozi ovolike potrošnje su etički, u cilju zaštite okoline i zabrinutosti za zdravlje. Sve ovo dovodi do porasta organske proizvodnje u EU za trećinu od 1999.

Hrana i zdravstveno stanje domaćih životinja

Jedan od najznačajnijih doprinosa usponu organske proizvodnje je strah od namirnica životinjskog porekla usled pojave BSE (bolest "Luduh krava"), sredinom '90-tih. Stravični naslovi o povezanosti "bolesti ludih krava" i Kreutzfeld-Jakobsove bolesti, praćeni člancima o pronađenim hormonima u govedini, bolestima slinavke i šapa doveli su do straha od konzumiranja hrane iz farmskog uzgoja širom Velike Britanije. Ovaj strah sme može meriti nivoom zabrinotosti do koje dovodi priča o raku ili ptičijem gripu.

Ove činjenice u sprezi sa rastućom svesti javnosti o efektima intenzivnog farmerstva dovodi do promovisanje Zajedničke Agrarne Politike (CAP) - naročito u oblasti zaštite životne sredine. Prema pocenama OECD-a, ljudi kupuju organsku hranu uglavnom jer shvataju njenu ulogu u smanjenju rizika po zdravlje (36%). Sledeći najvažniji razlog za kupovinu je uverenost da je hrana boljeg ukusa (31%), slede oni koji organsku hranu smatraju više "prirodnu" (25%) i oni koji po svaku cenu žele da izbegnu genetski modifikovane proizvode (12%). Na kraju dolaze oni koji smatraju da upotrebom ovih proizvoda pomažu zaštitu životne okoline (5%).

Brisel je preuzeo svoju ulogu stupajući u "organsku" debatu ranih '90-tih, tumačeći naziv organski kao nešto što mora naći svoje mesto u zakonodavstvu EU. Regulativa iz 1992. definiše način sertifikovanja proizvodnje, korake u proizvodnji, inspekcijske radnje i tržišni nastup unutar EU. Organska proizvodnja u osnovi znači uzdržavanje od upotrebe mineralnih đubriva i pesticida, i korišćenje tradicionalnih metoda kao što je plodosmena.

Austrijanci prednjače

Prema statistici Evropske Komisije, u EU ima oko 5.7 miliona hektara sertifikovanog zemljišta za organsku proizvodnju, što predstavlja oko 3.6% poljoprivrednog prostora.

Od svih 25 članica, Italija ima najviše zemljišta pod organskom proizvodnjom, petinu od 44.000 farmi. Najveću organsku proizvodnju ima Danska (5%) a nju prate Švedska (3%) i Nemačka (2.6%). Austrija ima najveći udeo organski sertifikovanog zemljišta u Evropi. U ovoj zemlji 10% farmi je registrovano za organsku proizvodnju.

Vrednost organske proizvodnje u EU 2004. je iznosila 11 milijardi € ili približno 20% klasične poljoprivredne proizvodnje. Ove proizvode najviše koriste Nemci - 30% od ukupne potrošnje.

Organsko je premija

Uprkos rastućem trendu, organska proizvodnja ima i svoje oponente koji sumljaju u zdravstvenu korisnost ovih proizvoda.

Organska hrana je dobila podršku prošle godine od Danskog Instituta za Poljoprivredna Istraživanja čije je ispitivanje pokazalo da organsko mleko sadrži visok nivo vitamina E, omega 3 esencijalne masne kiseline i antioksidante koji pomažu u suzbijanju infekcija. Pobede beleže i sami proizvođači. Evropska analiza u 2005. je ukazala na 10 varijeteta krompira gajenih bez upotrebe pesticida, a opet opornih na bolesti.

Bilo kako bilo, trend kupovine organskog pokazuje ekspanziju.

Prema izveštaju Evropske Komisije "generalno je pravilo da proizvođači organske hrane dobijaju bolju cenu za svoje proizvode od konvencionalnih proizvođača". Proizvođači cerealija, jabuka, svinjetine i junetine dobijaju najveće premije. Na vrhu liste proizvoda su i mleko, jaja, krompir. Cene organskih proizvoda su generalno najveće na jugu Evrope gde je tržište organskih proizvoda relativno najmanje.

Tajna istraga sprovedena u Velikoj Britaniji ove godine je obelodanila da su pojedini klaničari prodavali meso iz konvencionalne proizvodnje kao organsko i tako zarađivali velike profite.

Chris Haskins, koji predvodi Britansku operativnu grupu za ruralni oporavak koja je oformljena posle crize izazvane bolestima slinavkom i šapom, veruje da kupci nisu spremni da plaćaju veće cene ukoliko ne postoji čvrsti dokazi da su proizvodi bolje teksture, ukusa i zdravstveno bezbedni. On savetuje farmere da ne jure bezglavo u organsku proizvodnju, slušajući ohrabrujuće poruke trgovaca o unosnom profitu. Prvi u nizu koraka je biznis procena održivosti ove proizvodnje.

Honor Mahony, EUOBSERVER
Preveo: Đorđe Simović, Poljoprivreda.info